https://www.youtube.com/watch?v=AWk_E5V1aBw
Археолошка истраживања на локалитету Доња Брањевина у оквиру пројекта „Доња Брањевина – почеци живота праисторијских ПОЉОПРИВРЕДНИКА у српском подунављу“ 2020. године
Локалитет је откривен приликом изградње противпоплавног насипа, 1965. године. Покрајински завод за заштиту споменика културе, врши ископавања 1966. и 1967. године, на основу, резултата истраживања проглашава Доњу Брањевину археолошким налазиштем од изузетног значаја одлуком донетом 1970. године.
Доња Брањевина представља један од ретких до сада откривених локалитета у Србији који пружају податке о првим фазама развоја неолита. О почецима неолитизације на простору Србије археолошки подаци потичу са археолошких локалитета са простора Ђердапа попут Лепенски вир, Падина, Ајмана, Велесница; са простора Поморавља и западна Србије то су: Дреновац, Међуреч, Благотин и Црквине; са простора Шумадије Дивостин, Гривац и Бања, док се на широком равничарском простору јужне Паноније истиче Златара у Срему, Тополе, Магарећи млин и Доња Брањевина у Бачкој. Ова насеља су по правилу смештана на терцијарним речним терасама, и могу се определити у последња два века седмог и почетном веку шестог миленијума пре н.е. Доња Брањевина представља једно од најранијих неолитских насеља у овом делу Подунавља.
Овогодишња истраживања пружиће податке распростирању насеља у односу на конфигурацију терена као и боље разумевање хронологије насља. Све у циљу бољег разумевања идентитета и целокупне савремене цивилизације Европе. Пројекат је замишљен као вишегодишњи и у његовој реализацији поред Музеја из Оџака пројекат су реализовали Народни музеј у Београду и Градски музеј Сомбору који је и носилац пројекта испред Министарства културе и информисања.
О великом значају овог пројекта за научну јавност Србије и Европе указује број партнера из Србије, међу којима су Медицински факултет у Београду, Археолошки институт у Београду, Географски факултет у Београду, Институт БиоСенс, Нови Сад.
Поред тога Музеј у Оџацима има континурану сарадњу са значајним научним институцијама из иностранства међу којима треба издвојити: Универзитет на Приморском у Копру, Словенија и Центра за геогенетику Лундбек фондације, ГЛОБЕ институт, Универзитет у Копенхагену, Данска.