УСКРС

Ускрс или Васкрс је један од највећих хришћанских празника који празнује и обележава васкрсење Исуса Христа. У неким крајевима познат је и као Велигдан, а код неких православних хришћана и као хришћанска Пасха. Сам Ускрс спада у ред покретних празника и празнује се после јеврејске Пасхе. То конкретно представља прву недељу након пуног месеца, која пада на сам дан пролећене равнодневнице, или након ње. Празнику претходи Велики пост у трајању од 40 дана, који укључује пост, молитву и покајање верника. Верници који прослављају Ускрс најчешће је обележавају Великом седмицом, где се Великом средом оплакују дани издаје Исуса Христа, али и Васкршњим тродневљем. Они укључују Велики четвртак који представља сећање на Велику и Тајну вечеру, затим Велики петак, сећање на распеће Исуса Христа, као и Велику суботу. У источном хришћанству се исти догађаји и дани обележавају називима дана који почињу са „Велики“ или „Свети“ или као „Велики и Свети“, а сам Васкрс се назива „Велика и Света Пасха“, “Васкршња недеља“, “Васкрс“ или „Недеља Васкрса“.

Припреме за Ускрс се разликују од обичаја до обичаја. Ускрс се најчешће сматра државним празником у земљама у којима је хришћанство означено државном религијом. У западном хришћанству се обележава традиционално литургијско светковање Ускрса и то највише између припадника католичке цркве, затим обухвата лутеране, али и поједине англикаснке групе. Светковање почиње у ноћи Велике суботе и обухваћено је симболима светлости и воде, као и бројним читањима из Старог и Новог завета.

Код источног хришћанства, тачније источних православаца и још неких група, има пуно сличности код литургијских обичаја кад је реч о Ускрсу. Код источних хришћана припреме за Ускрс почињу Великим постом. Доласком Лазареве суботе, завршава се Велики пост, али се он најчешће продужава до Ускршње недеље. Недеља је први дан Уксрса, током ког се православни хришћани поздрављају речима : “Христос Васксрсе“, на шта се одговара : „Ваистину Васкрсе“. Прослављају се и Ускршњи понедељак и Ускршњи уторак, а цела та недеља се назива Великом. Православни хришћани Ускрс прослављају Светом литургијом, а верници католичке цркве уз Свету мису, где на тај начин Ускрс празнује као један од најважнијих хришћанских датума међу верницима.

 

Први васељенски сабор у Никеји

 

Сабор у Никеји, одржан 325. године, био је први свецрквени сабор одржан у античком граду Никеји, тадашњем Римском царству. На сабору је учествовало 318 светих отаца, углавном епископа из источних провинција Римског царства. У тим провинцијама грчки језик је имао велики утицај,па су и његове одлуке доношене на грчком језику. Једне од најважнијих одлука на сабору јесу: решавање христолошког питања божанске природности Бога Сина и његовог односа усмереног ка Богу Оцу, затим је утврђен Никејски симбол вере који је постао основа хришћанског веровања.

Неке од одлука између осталог кажу:

„ Исус Христос описан је као „ Светлост од Светлости, Бог истинити од Бога истинитог “, чиме се проглашава његова божанска природност “,

„ За Исуса Христоса се каже да је рођен, чиме се потврђује да он није само створење доведено у постојање ни из чега, него и истински Син Божији. “

Једна од најважнијих одлука сабора у Никеји јесте успостављање јединственог и општеважећег датума прославе Васкрса.

Он се тако обележава у првој недељи након првог пуног месеца који ће доћи након пролећне равнодневнице и након јеврејске Пасхе. Овим одлукама решена су веома важна религијска питања. Значајно је то што је Први васељенски сабор представљао прву могућност уједињења хришћанског света путем сабора. На сабору су обухваћене све тадашње хришћанске заједнице које су тада постојале, где се на тај начин поставила основа у развоју хришћанства у наредним вековима. Тако су и у религијском смислу донете одлуке које су се тицале разних црквених питања, чиме су се отвориле могућности за каснији развој црквене праксе, права и њиховом остваривању.

* * *

У сусрет највећем хришћанском празнику Васкрсу Господњем, библиотека у Дероњу организовала је ликовну радионицу на којој смо украшавали васкршња јаја. На радионици су учествовали ђаци 2. разреда ОШ “Вук Караџић” са учитељицом Јованом Батричевић.

* * *

У сусрет највећем хришћанском празнику Васкрсу / Ускрсу, 14.04.2025. године Народна библиотека „Бранко Радичевић“ је заједно са ПУ „Полетарац“ из Оџака организовала дружење групе предшколаца и библиотекара. Деца су пажљиво слушала предавање библиотекарке Љиљане Стојковић на тему Ускршњих празника и самог Ускрса и активно учествовала у разговору. Након одслушаног предавања предшколци су марљиво цртали на тему Ускрса и ускршњих обичаја. Направили су предивне цртеже који сада својом ведрином украшавају простор библиотеке и могу се слободно погледати.

Док су деца стварала своја мала уметничка дела, ако им је било то потребно, добијала су подршку наших библиотекарки Драгане Ђукић, Јованке Блануше и директорице Биљане Златковић. Најсрдачније се захваљујемо васпитачицама које су за овај догађај припремиле децу – Нени Совиљ и Ведрани Познић.

 

* * *

 

Постављена је и изложба у Музејској јединици у Оџацима.