Троје студената археологије са Филозофског факултета у Београду од 27. септембра налазе се на студентској пракси у Музејској јединици у Оџацима, где раде на обради археолошког материјала у оквиру пројекта професорице Софије Стефановић. Студенти бораве у Оџацима на основу сарадње коју је Музејска јединица успоставила са Филозофским факултетом из Београда и Институтом “Биосенсе” из Новог Сада.
Пројекат “БИРТХ” реализује се на Институту “Биосенсе” и подржан је од стране Европског истраживачког центра (ЕРЦ). Руководилац пројекта је проф. др Софија Стефановић са Одсека за археологију Филозофског факултета у Београду.
У пројекту се истражују људски и животињски скелетни остаци, биљни остаци као и археолошки предмети који потичу са око 300 мезолитских и неолитских локалитета у Србији.
Троје студената археологије, Маринко Антонијевић, Андријана Ђикановић и Слађана Туцовић, током трајања праксе у Оџацима ангажовани су на обради керамике са локалитета Доња Брањевина који припада позном неолиту, каже археолошкиња Верица Танасић из Музејске јединице у Оџацима.
Кроз праксу студенти пролазе све фазе обраде керамике, од прања и паковања, издвајања теренског инвентара, фотографисања и 3Д документовања, што је отприлике комплетна обрада керамике са неког локалитета. С тим да ћемо ми издвојити и неке ситне налазе и животињске кости које ће они обрадити на сличан начин – истиче Танасићева.
На факултету имамо мало додира са овим материјалом, тако да овде учимо практично оно што на факултету учимо у теоријском облику и употпуњујемо то знање – каже студенткиња Слађана Туцовић.
Поред осам истраживача, пројекат “БИРТХ” има бројне сараднике у земљи и иностранству и успоставио је сарадњу са преко двадесет музеја и научних институција. Међу њима је и Музејска јединица у Оџацима која је у саставу Народне библиотеке “Бранко Радичевић”.
У име Музејске јединице могу да изразим захвалност што је Факултет имао поверење како у нас, тако и у количину материјала који поседујемо са локалитета Доња Брањевина. Материјал је заиста огроман и то су године неопраног и необрађеног материјала. Колико је ово битно за Филозофски факултет у Београду, битно је и за нашу Музејску јединицу јер смо добили студенте који су пред дипломом, тако да су потпуно обучени како да обраде материјал. Оно што је за нас значајно, сав обрађени материјал биће и дигитализован – каже директорица Народне библиотеке Биљана Златковић.
Према њеним речима, сарадња Музејске јединице у Оџацима и Филозофског факултета у Београду биће настављена и током наредне године.
Пракса за троје студената трајаће месец дана, а поред академаца у Оџацима борави и Југослав Пендић који је ангажован на дигитализацији културног добра и ГИС мапирању археолошких локалитета даљинском и неинвазивном проспекцијом.