Током пролећа и лета 1965. годинe цео западнобачки регион je био у ванредном стању због незапамћених поплава које су биле узроковане изливањем Дунава. Локални учитељ и заљубљеник у археологију, Сергеј Кармански, који је и сам учествовао у одбрани од поплава, је тада пронашао изузетно археолошко налазиште и одмах схватио његов значај. У питању је био локалитет Доња Брањевина.
Доња Брањевина је смештена на старој речној тераси Дунава, удаљена ваздушном линијом око 6,5 km западно од села Дероње. Исте те године када је и октривен локалитет, 1965. године, а и следеће 1966. године С.Кармански организује археолошка ископавања са својом археолошком аматерском секцијом. Први археолошки налази су већ указали да се ради о веома значајном локалитету из доба раног неолита, односно доба првих земљорадничких и седелачких заједница. Након тих првих сондажних ископвања Доња Брањевина постаје неизоставни део свих публикација о неолиту у Војводини а и шире. У периоду од 1986. године па све до 1996. године С. Кармански је у сарадњи са Археолошким институом наставио ископавања Доње Брањевине. 2. септембра 1989. године локалитет Доња Брањевина постаје познат и широј јавности а не само научној. Тог дана пронађена је монументална фигурина познатија као „Црвенокоса богиња“, јединствена у неолитској уметности. Археолошка ископавања су поново покренута 2020. године у склопу пројекта „Доња Брањевина – почеци живота праисторијских пољопривредника у српском Подунављу“ који је финансиран од стране Министарства културе Републике Србије.
И поред дугогодишњих истраживања Доње Брањевине мало је података о архитектури овог неолитског насеља. Откривено је неколико укопаних станишта (земунице и полуземунице), јама и надземних објеката. Станишта су делимично била укопана а делимично су направљена изнад земље са зидовима од дрвета, плетера и лепа.. Унутар појединих станишта била је направљена пећ која је служила за грејање и спремање хране. Скелетни остаци су такође ректост, како на локалитету Доња Брањевина тако и уопштено на неолитским локалитетима у региону. Пронађено је укупно пет скелета за које се претпоставља да потичу из раног неолита. Од тог броја четири су пронађена током почетних ископавања 1965/1966. године а један 2020. године. Сви скелети су сахрањени у згрченом положају што је типично за неолитски период.
Предмети који су пронађени на локалитету Доња Брањевина осликавају свакодневни живот тадашњих људских заједница. Највећи део налаза припадају деловима керамичких посуда, од којих су многе и реконструисане, које су служиле за спремање и конзумирање хране и пића. Разноврсност у изради ових посуда говори и о високом степену развијености грнчарског заната, иако у том периоду није постојало грначрско витло. Посуде су биле украшаване на разне начине који су типични за рани неолит, а издвајају се посуде које су украшене сликањем, углавном белом бојом на црвеној основи. Сликана керамика представља једну од одлика Старчевачке културе. Осим фрагмената посуда, од печене глине су израђивани и тзв. „жртвеници“ или кадионице, тегови за рибарске мреже, зооморфне и антропоморфне фигурине. Алатке које су људи користили при свакодневном раду су најчешће прављене од камена и кости. Пронађене су бројне алатке које су израђене од глачаног камена (секире, чекићи, длета, …) и кремена (сечива, ножићи, стругачи,…). Од кости и рога су најчешће прављена шила, игле, удице, ….
„Црвенокоса богиња“ је најрепрезентативнији налаз са Доње Брањевине. Најважнија одлика која је издваја од осталих фигурина је њена монументалност, односно димензије (висока је 38 cm). Глава фигурине је пажљиво моделована – нос и доња вилица су извајани из глинене масе а очи су урезане оштрим предметом, док уста нису представљена. Посебна пажња је посвећена представи косе. Праменови косе су урезани оштрим предметом па потом обојени пастозном црвеном бојом по којој је статуа и добила име. Глутеји и бокови су пренаглашени (стеатопигија), што симболизује плодност и честа је појава у праисторијској уметности.
Значај Доње Брањевине за регионалну археологију неолита је вишеструк. Њен географски положај је такав да она представља гранично подручје две велике неолитске културе – Старчевачке која је преоваладавала на централном Балкану и Керешке културе која је заступљена на територији Мађарске. То се огледа и на археолошком материјалу. У почетним фазама Доње Брањевине доминира прото-старчевачки и старчевачки хоризонт да би у каснијим фазама Керешка култура била заступљенија. Открићем Доње Брањевине започето је интензивније интересовање научника за проучавање раног неолита на територији средњег Подунавља. После тога откривени су бројни локалитети из овог периода у ближој и широј околини Доње Брањевине. У будућим истраживањима Доње Брањевине, али и осталих ранонеолитских локалитета у региону, очекујемо нова сазнања која ће нам разјаснити један од најсложенијих и најбитнијих процеса у историји човечанства а то је неолитизација.
