Почеци српске државности сежу далеко у прошлост, средњи век и династију Немањић. Ипак, после стотина година робовања Османској империји, настала је прва нововековна српска држава. Њен настанак, ослобађање од турских завојевача, и успостављање модерних закона на територији Србије у деветнаестом веку данас славимо као Дан државности Републике Србије.
Празновање државности 15. фебруара, везано је за две важне године у српској историји, 1804. кад је букнуо Први српски устанак, и 1835. годину кад је у Крагујевцу проглашен први Устав Књажевства Србија, познат и као Сретењски устав.
Оба догађаја представљала су авангарду у своје време. Први српски устанак, односно Српска револуција, како се често назива овај догађај, поред борбе против дахијског зулума, изборио је и један модернији и правичнији систем, и убрзао настанак слободне Српске државе, која ће бити коначно ослобођена у Другом српском устанку, и призната од стране светске јавности на Берлинском конгресу много година касније. Ова чињеница говори колико је идеја о националној слободи у поробљеној и деспотској Европи почетком 19. века била авангардна.
После ослобађања Смедеревског санџака, и околних шест нахија, херојских победа у биткама на Иванковцу, Делиграду и Мишару, и ослобађања Београда, устанак је угушен у крви после пораза на Чегру, и пада Београда 1813. године. Ипак, идеја о слободној Србији је и после устанка била веома жива, што је довело до подизања Другог српског устанка и коначног ослобођења.
Слободна српска држава донела је и нове друштвене и законодавне норме, које су најбоље осликане доношењем Сретењског устава, 1835. године. Овим уставом гарантоване су до тад незамисливе слободе, укључујући и независно судство, равноправност грађана, слободу кретања и настањивања, неприкосновеност личности и право на избор занимања.
Сретењски устав такође је укинуо ропство и феудални поредак, који су и даље у то време били укорењени у многим државама Европе. Баш из тог разлога велике силе, истока и запада нису биле благонаклоне према овако напредном уставу. То је и разлог зашто је Сретењски устав био суспендован након само 55 дана, пошто је донет од стране Велике народне скупштине и потврђен заклетвом кнеза Милоша.
Први српски устанак и Сретењски устав промовишу идеје слободе и правде, које су дубоко уткане у српску државност. Баш из тог разлога данас, као и током осталих дана у години, наша дужност је да исте ове идеје пренесемо млађим нараштајима.
Овај празник једнообразно је обележен како у оџачкој библиотеци тако и у свим огранцима пригодном изложбом.