27. ХАИКУ ФЕСТИВАЛ ОЏАЦИ
Селектор: Мирко С. Марковић
Уредник: Биљана Златковић
ТРИЈУМФ ФОРМЕ
Образложења и тумачења урађеног, непогрешиво подсећају на давање алибија самом себи. Зато је најважније на самом почетку јасно указати на одлике критеријума који, нажалост, толико зависи од мноштва недокучивих параметара и утицаја. Објективно и субјективно – никада неће бити изједначено, и док је живих људи, субјективно ће увек надвладати.
Неке лингвистичке назнаке, тачније запажања, нису на одмет када се ишчитава овогодишњи избор. Хаику је доста слободна песничка форма, али нека правила морају се задовољити. Он је непосредни израз песникова доживљаја, при чему песник није нужно много размишљао што ће написати или ко ће то једног дана читати. Примарно је како ће написати и остварити што дубљу комуникацију са читаоцем – слушаоцем. Код хаикуа, то је умеће. Управо једна од одлика већине приспелих радова ове године је ТРИУМФ ФОРМЕ. Ма колико то у нашој регији било нетипично за приступ литераном стварању, доследно придржавање форме, чак и у циклусима, одликује хаику радове приспеле на овај фестивал.
Награђени „Печалбарски“ циклус најбоље осликава изнету тврдњу, обогаћујући задату поетичку условљеност годишњих доба локалним одредницама периода од Ђурђевдана до Митровдана. Исто се може приметити и за славодобитне стихове првонаграђеног хаикуа, у коме „сенке“ откривају оно чаробно „Међ јавом и међ сном“ или одмах за њим племенитост и дубока духовност пред Васкрс милиметарски измереним слоговима и ванредном алитерацијом.
Хаику (јапански 俳句) у форми коју данас познајемо формиран је у 17. веку. Подсетимо се да је данас 21. век. Дакле, хаику поетска правила су традиционална и крута. С друге стране, поезија је жива, немирна, турбулентна, као живот. Тако се традиција из угла савремености увек може за нијансу другачије и различније посматрати. Стриктно-изворно. Поштовање форме, овај пут је код награђених стихова било УМЕЋЕ – ВЕШТИНА. Једном речју, овогодишњи избор награђених и похваљених учесника био је наклоњен МАЈСТОРИМА – ЗНАЛЦИМА.
„Ко зна пут – види га у свему ! “.
Антрфиле
Укупно је учествовало 160 учесника. Специфичност овогодишњег фестивала необично велик број циклуса, тачније 73. Радови су пристигли из крајева широм Србије, као и земаља окружења. Највише радова пристигло је из Београда, Новог Сада, Јагодине, Зрењанина, Ужица, Књажевца, Кикинде и Ниша. Најактивнији градови из земаља нашег окружења су Подгорица, Загреб, Ријека, Сански Мост, Бања Лука, Херцег Нови, Будва и Пула. Као и ранијих година пристигли су радови и из Републике Српске Босне и Херцеговине, Хрватске, Румуније, Немачке, Аустрије, Бугарске, Македоније и Шведске.
Мирко С. Марковић
Н А Г Р А Ђ Е Н И
I НАГРАДА
Ристић Ј. Драган, Ниш
шта све не раде
сенке пијаних људи –
гледам их трезан
II НАГРАДА
Мијајловић Адски Душан, Ниш
Дан пред Васкрс –
старица поклања јаја
последњем купцу
III НАГРАДА
Милетић Витомир, Петроварадин
Печено јагње
хлади се на ражњу –
стигла и мува.
НАГРАЂЕНИ ХАИКУ ЦИКЛУС
Такић Срба, Власотинце
ПЕЧАЛБАРСКИ
Ђурђевдан прође,
печалбар алат спрема,
сврбе га руке.
Пред залаз сунца
домазлук обилази,
деци казује.
С првим петлима
жена га до раскршћа,
ћутећи, прати.
Обоје знају –
Митровдан је далеко,
кућа је на њој.
Без загрљаја,
тек расцветалим пољем,
сузом се вежу.
Пред славу ће он,
уморних руку и згурен,
истом сузом доћи.
Јецај се гуши,
нико се не осврће,
тако им лакше.
Небо је тешко,
земља тврда, тело роб –
душа нема где.
Руке жилаве,
снага надом стечена,
издржаће све.
У зимске дане
заборавиће муке –
коби у инат.
П О Х В А Љ Е Н И
Брновић Веселин, Подгорица
Са житним класјем
мрав у своје склониште
уноси љето.
Витасовић Ђермано, Пула
Зимскога дана
бура шиба грм трња
неозљеђена
Јелић Добрашин, Београд
Родна као клека
жена милује децу
свако једнако.
Ковачић Нина, Загреб
широку ријеку
прескочио скакавац
у кљуну сврачка
Матић Дракула Гордана, Велики Црљени
Чистач мете.
Одсутан у мислима,
чисти по истом.
Обрадовић Драгица, Јагодина
Замрло село,
око пресахле чесме
зује осице.
Обровски Александар, Нови Сад
Испод зидова
оронуле тврђаве
река – не стари.
Павлески Тони, Прилеп
расцветао глог
ко млада у белом
а ипак боде
Шарац Миленко, Пљевља, Црна Гора
Обасја муња
стог сена на пољани.
Муку ратареву.
ХАИКУ У БУБЛИОТЕЦИ
Извор и суштина хаикуа је тренутак нашег врмена који обележава наш живот и животе других. Лепота хаикуа је у једноставности и препознавању ствари које су свима блиске, све оно што се може видети и доживети. Песник посматрањем природе допушта да се природа буди у њему, тј. да се приближи природи и животима те природе. Песник при исказивању блискости своје емоције, осећања, тренутака, мора са седамнаест слогова да искаже своју мисао и објасни њено постојање, али као посматрач не износећи своје субјективно мишљење.
Речи Десанке Максимовић су: ”Ниједно време није оскудно за песника који црпи сокове живота“. Зато је и разумљиво да је хаику песма слојевита и сликовита она у краткој форми приказује слику, музику, боју, спонтана осећања, уздржаност, дискретност, подржавање лепоте и дар живота. Хаику захтева не да се опише све што се види, већ што се осећа, како би се маштом доживели детаљи. Разуме се, као песма, као језичка уметничка творевина она је морала да следи своју природу, тј. да кроз оно појединачно, изражава и оно опште.
Хаику песма је, напросто, једна слика која настаје из једног даха песника загледаног у свет природе у коме тражи одјек своје душе. Но хаику песма у Србији није била помодарство, она је овде нашла плодно тло и пустила корење.
Хаику фестивал живи у Оџацима од 1987. године и врло брзо постаје лична карта Оџака. Библиотека се појављује као организатор и носилац Хаику фестивала. Традиционално Фестивал има своју форму: расписивање конкурса, избор селектора од стране Организационог одбора, одабир радова и штампање Зборника, селекција пристиглих радова и завршно вече Фестивала са доделом награда и представљање песника. Хаику фестивал окупља велики број хаику стваралаца. Ово је најстарији фестивал ове врсте у нашој земљи и слови за најважнији. Зборник радова који прати цео догађај је својеврсна архива коју је Институт за јапанологију уврстио у свој фонд. По расписивању конкурса, (на медијима, сајту и личном поштом), следи ангажовање селектора и одабир радова за избор за Зборник. Припрема за Зборник и његово штампање.
Биљана Златковић