У просторији читаонице Народне библиотеке у Оџацима постављена је изложба посвећена Бранку Радичевићу, великом српском песнику епохе романтизма. Бранко Радичевић је својим изузетним стваралаштвом задужио српски народ.
Бранко Радичевић је рођен у Славонском Броду од оца Теодора Радичевића и мајке Руже Михајловић. Имао је сестру Амалију и брата Стевана. Због природе очевог посла, који је био царински службеник, породица Радичевић је неколико пута мењала место боравка. Бранко је живео у многим градовима: Славонском Броду, Вуковару, Земуну, Сремским Карловцима, Темишвару, Бечу.
Основну школу завршава у Земуну, два разреда српске школе и три разреда намачке школе.
1835-1841. године похађа Српску гимназију у Сремским Карловцима у којој се настава одвија на немачком и латинском језику. У том раздобљу пише своје прве песме на немачком језику „Abschied vom Karlowitz „ и „Ode Seiner Exellenz“.
1841-1843. одлази у Темишвар где похађа 7. и 8. Разред гимназије тзв. “филозофију“. У Темишвару је написао своју прву песму на српском језику „Девојка на студенцу“
1843. године одлази у Беч на студије права. Тамо се упознаје са Вуковим кругом сарадника.
1847. године у Бечу у јерменском манастиру је штампана прва књига Бранкових „Песама“. Песме су писане на народном језику и штампане реформисаним Вуковим правописом.
1848-1849. године у време револуције у Аустроугарској Бранко посећује Вуковар, Руму, Земун, Сремске Карловце, Славонски Брод и Београд.
1850. године поново долази у Беч где уписује медицину.
1851. године штампа другу књигу песама у Бечу посвећену кнезу Михајлу.
1853. године умире у Бечу.
1862. Бранков отац Теодор штампа у Темишвару трећу књигу Бранкових „Песама“.
1883. године пренос Бранкових земних остатака на Стражилово, Сремски Карловци.
Бранков отац се бавио књижевношћу. Превео је Шилерову драму „ Виљем Тел“ на српски 1847. У библиотеци Теодора Радичевића било је књига римских, грчких, немачких, италијанских, руских, француских писаца. Бранко је од најранијег детињства био окружен књигама. Зна се доста о утицају немачке културе и поезије на Бранка. Неки критичари кажу да је утицај песника Хајнеа био велики на нашег песника.
Бранкова поезија одише животном радошћу и љубављу. Оно што је ново у Бранковој поезији је њена мелодичност.
Он задивљено посматра свет око себе, дечијим очима. Има доста деминутива у његовој поезији.
Најпознатија Бранкова песма је „Ђачки растанак“ у оквиру које се издваја целина „Коло братства“ или „Бранково коло“.
Песма „ Мини Караџић у споменицу“ из 1849. године је и данас популарна, као и песма „Укор“ из 1850. године.
Многе културне и просветне институције, као и културно уметничка друштва носе име Бранка Радичевића.
У Сремским Карловцима се ове године педесети пут одржала највећа песничка манифестација у региону „Бранково коло“.
Поводом стоте годишњице од смрти песника Бранка Радичевића, 1953. године, Матица српска је установила награду за студенте филозофских и филолошких факултета под именом „Бранкова награда“. Награда се додељује сваке године.
Већ 15 година се одржава културно – духовна манифестација „Бранкови дани у Вуковару“, поред храма Свете Петке на Доброј води. Сваке године се расписује литерарни конкурс „Ружица Радичевић“, за децу основно школског и средњошколског узраста. Најбоље оцењени радови добијају награду „Ружица Радичевић“ названу по песниковој мајци која је рођена у Вуковару.
Аутор изложбе библиотекар на одељењу одраслих у Оџацима Љиљана Стојковић.
Позивамо све заинтересоване суграђане да погледају изложбу.
Изложба ће бити отворена до 20.12.2021.
Добродошли!