ПОЉУБАЦ ПЕСМИ ЖИВОТА

Упркос бројним и хвале вредним покушајима историчара и теоретичара књижевности да открију и дефинишу природу и тајну хаикуа, ова тајна остаје загонетна и скривена, баш као и тајна живота и креативности у целини. Хаику је спона коначног и бесконачног, сићушног и безграничног, тренутног и вечног, баш као и свака аутентична уметност.  Исто тако ваља имати на уму да је  хаику  много више од једне егзотичне песничке форме: животни став, поглед на свет, поетска и животна визија која пружа руке пријатељства, сарадње и љубави према сродним душама у читавом свету. Управо такву визију остварује међународни Хаику конкурс који већ 28. пут успешно и квалитетно организује Градска библиотека „Бранко Радичевић“ у Оџацима, чинећи од овог малог града својеврсну престоницу хаику уметности у нашој средини.

Хаику је отворен и намењен свима који су спремни да читају велику космичку књигу и да ослушкују јединство и синфонију природе и човека. Одавно је речено, али вреди поновити једноставно одређење хаику поезије:  За хаику песника, његови су стихови само пољубац песми живота. Зен-будистичка смиреност, усредсређеност и једноставност су  претпоставка за настанак и вредност хаику форме. Овом принципу природно ваља додати и  искреност према себи и и поверење према природи, пред чудесношћу живота у најразличитијим формама и манифестацијама које су ипак обједињене у космички смисао и склад. Најзад, али никако не и најмање важно, тајну хаикуа и његову снагу и виталност одржава зен-будистичка љубав и укрштај свог бића са природом на начин који суптилно описује наш велики песник и посвећеник хаикуа Милош Црњански: Песник хаикуа воли сваки покрет биља и животиња и у својој безграничној будистичкој љубави и самилости сматра се близак инсекту, дрвећу, свему што цвета и прецвета, свему што бива и прође.

Ове године на Фестивал хаикуа у Оџацима пристигао је 151 рад. Чак 62 песника послали су своје хаику циклусе. Радује чињеница да има нових учесника, највише из Србије и Хрватске, а највећи број радова пристигао је Београда, Ниша, Новог Сада, Јагодине, Зрењанина, Ужице, Ваљева, Подгорице, Санског Моста, Загреба, Ријеке и Пуле. Међу учесницима су и посвећеници хаику форме из Македоније, Бугарске, Румуније и Шведске. Специфичност конкурса за 2017. годину јесте да има петоро награђених, пошто су додељене две друге награде.

Првонаграђена Надежда Михајловић у својој песми укршта коначно и бесконачно уочавајући рађање мора у дављењу сићушних капи. Ова песма својеврсни је дијалог са класиком српске поезије Браном Петровићем који се пита: Спрам великог тихог плавог и атланског океана, шта је суза љуцка?  Другонаграђена Милица Илић Гачић препознала  је неуништивост и снагу животног принципа у клици која избија на клипу у блату згаженог кукуруза. Такође другонаграђена Стојанка Милин као да се намерно надовезује на горепоменуту дијалектику нестајања и обнове својом хаику сликом на којој је хладан пољубац зиме упућен процвалом нарцису.  Трећу награду носи Милија Стевановић са Новог Београда, стиховима укорењеним у зен-будистичку филозофију у којима фијук удице буди поспано јутро. Зоран Додеровић послао је најбољи хаику циклус у којем су сједињени мајсторство хаику форме и садржине у којој се кроз симбол роде показује тајна рађања и обнове живота и разоткрива поверење у космички смисао и склад. Похваљени аутори истражују феномен времена и вечности, јединство природе и човека, од трагова боја на зидовима до рибара коме је паучина сплела мрежу. Упркос свему, живот се наставља и побеђује, баш као у стиховима о дечаку који разбијених колена наставља да лови лептирове.

Са овом лепом симболичком сликом о неуништивости принципа младости, виталности и обнове завршавамо  кратку похвалу 28. Хаику фестивалу у Оџацима, његовим учесницима и организаторима, уверени да се хаику пловидба Панонским морем и даље успешно наставља као пољубац песми живота.

 

Проф. др Жељко Вучковић

РЕЧ СЕЛЕКТОРА – ХАИКУ 2017
Tagged on: