28. ХАИКУ ФЕСТИВАЛ ОЏАЦИ
Селектор: Мирко С. Марковић
Уредник: Биљана Златковић
ПОЉУБАЦ ПЕСМИ ЖИВОТА
Упркос бројним и хвале вредним покушајима историчара и теоретичара књижевности да открију и дефинишу природу и тајну хаикуа, ова тајна остаје загонетна и скривена, баш као и тајна живота и креативности у целини. Хаику је спона коначног и бесконачног, сићушног и безграничног, тренутног и вечног, баш као и свака аутентична уметност. Исто тако ваља имати на уму да је хаику много више од једне егзотичне песничке форме: животни став, поглед на свет, поетска и животна визија која пружа руке пријатељства, сарадње и љубави према сродним душама у читавом свету. Управо такву визију остварује међународни Хаику конкурс који већ 28. пут успешно и квалитетно организује Градска библиотека „Бранко Радичевић“ у Оџацима, чинећи од овог малог града својеврсну престоницу хаику уметности у нашој средини.
Хаику је отворен и намењен свима који су спремни да читају велику космичку књигу и да ослушкују јединство и синфонију природе и човека. Одавно је речено, али вреди поновити једноставно одређење хаику поезије: За хаику песника, његови су стихови само пољубац песми живота. Зен-будистичка смиреност, усредсређеност и једноставност су претпоставка за настанак и вредност хаику форме. Овом принципу природно ваља додати и искреност према себи и и поверење према природи, пред чудесношћу живота у најразличитијим формама и манифестацијама које су ипак обједињене у космички смисао и склад. Најзад, али никако не и најмање важно, тајну хаикуа и његову снагу и виталност одржава зен-будистичка љубав и укрштај свог бића са природом на начин који суптилно описује наш велики песник и посвећеник хаикуа Милош Црњански: Песник хаикуа воли сваки покрет биља и животиња и у својој безграничној будистичкој љубави и самилости сматра се близак инсекту, дрвећу, свему што цвета и прецвета, свему што бива и прође.
Ове године на Фестивал хаикуа у Оџацима пристигао је 151 рад. Чак 62 песника послали су своје хаику циклусе. Радује чињеница да има нових учесника, највише из Србије и Хрватске, а највећи број радова пристигао је Београда, Ниша, Новог Сада, Јагодине, Зрењанина, Ужице, Ваљева, Подгорице, Санског Моста, Загреба, Ријеке и Пуле. Међу учесницима су и посвећеници хаику форме из Македоније, Бугарске, Румуније и Шведске. Специфичност конкурса за 2017. годину јесте да има петоро награђених, пошто су додељене две друге награде.
Првонаграђена Надежда Михајловић у својој песми укршта коначно и бесконачно уочавајући рађање мора у дављењу сићушних капи. Ова песма својеврсни је дијалог са класиком српске поезије Браном Петровићем који се пита: Спрам великог тихог плавог и атланског океана, шта је суза љуцка? Другонаграђена Милица Илић Гачић препознала је неуништивост и снагу животног принципа у клици која избија на клипу у блату згаженог кукуруза. Такође другонаграђена Стојанка Милин као да се намерно надовезује на горепоменуту дијалектику нестајања и обнове својом хаику сликом на којој је хладан пољубац зиме упућен процвалом нарцису. Трећу награду носи Милија Стевановић са Новог Београда, стиховима укорењеним у зен-будистичку филозофију у којима фијук удице буди поспано јутро. Зоран Додеровић послао је најбољи хаику циклус у којем су сједињени мајсторство хаику форме и садржине у којој се кроз симбол роде показује тајна рађања и обнове живота и разоткрива поверење у космички смисао и склад. Похваљени аутори истражују феномен времена и вечности, јединство природе и човека, од трагова боја на зидовима до рибара коме је паучина сплела мрежу. Упркос свему, живот се наставља и побеђује, баш као у стиховима о дечаку који разбијених колена наставља да лови лептирове.
Са овом лепом симболичком сликом о неуништивости принципа младости, виталности и обнове завршавамо кратку похвалу 28. Хаику фестивалу у Оџацима, његовим учесницима и организаторима, уверени да се хаику пловидба Панонским морем и даље успешно наставља као пољубац песми живота.
Проф. др Жељко Вучковић
I НАГРАДА
Михајловић Надежда, Ниш
капи се даве
у сопственој води –
море се рађа
II НАГРАДА
Илић Гачић Милица, Ваљево
Клип кукуруза
згажен, доле у блату.
Клица избија.
II НАГРАДА
Милин Стојанка, Зрењанин
Нарцис процвао
Али га зима претече
Хладан пољубац.
III НАГРАДА
Стевановић Милија,
Нови Београд
Над делтом реке,
фијук удице буди,
поспано јутро.
НАГРАЂЕНИ ХАИКУ ЦИКЛУС
Додеровић Зоран, Нови Сад
РОДИН КЛЕПЕТ
Уснуло село.
Гнездо на оџаку
поправља рода.
Пар белих рода
у љубавном заносу –
закрили сунце.
Трактор на пољу.
Рода пребира кљуном
бразду по бразду.
Клепеће рода.
Мајка каже ћеркици –
добићеш брата.
Главице рода
провирују из гнезда –
пролећно сунце.
Долете рода.
Жабе скачу у бару
плоп…плоп…плоп…
Младунци роде
шире нејака крила
на поветарцу.
Ветар на води.
Час дуже час краће –
родине ноге.
Отишле роде.
У гнездо на оџаку
населио се снег.