Зорица Павловић
УЛОГА БИБЛИОТЕКЕ У ПЕРМАНЕНТНОМ ОБРАЗОВАЊУ
РАДНИКА У УДРУЖЕНОМ РАДУ И
ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОЂАЧА У ДЕРОЊАМА
У Дероњама, 14.02.1980. године
Стара је истина да човек учи теком целог живота. Учење је као рад, одувек била трајна потреба. Она је услов развоја личности, човека и друштва. Људи су у почетку спонтано учили, а затим су, ради подизања што већех ефекта, све више прибегавали смишљеном и организованом стицању знања, навика и умења. Али, та олански организована и усмеравана друштвена активност, све до данашњег дана, ограничавала се претежно или искључиво на младу генерацију: у свим основним принципима била је окрутна према детету. Тек у новије време систематскије се приступа образовању одраслих, а идеја о перманентном образовању још није ни сасвим прихваћена.
За живот у данашњем све сложенијем свету више не може бити довољно образовање стечено у младости једном заувек : знање се мора и непрекидно стицати зависно од развоја науке, технике, друштвеног система и ширења културних хоризоната. У том погледу идеја о перманентном образовању има изузетан значај.
Данашњи човек је ушао у еру научних открића и техничких проналазака, која означавају прекретницу савремене цивилизације. С много основа и разлога, тим поводом, у програму СКЈ се каже: “Живимо у најсудбоноснијем и највеличанственијем времену досадашње историје човечанства. Савремена дела људског ума и руку превазилазе и најсмелије визије сањара: човек осваја васиону, он практично постаје господар неслућених енергија, довољно да цело човечанство ослободи свих понижења, оскудица и немаштина, свих досадашњих материјално-техничких ограничења. Живимо у време најдубљих, најсвестранијих револуционарних промена људског друштва.”
Основну полазну тачку предстојеће концепције обраде перманентног образовања у ужем смислу чини идеја о образовању људи током целог живота. Образовање се не завршава школовањем у младости. Стално превазилажење техничких новина, уз непрекидан развој науке, технике и културног стварања, јесте основ из којег израста захтев за перманентним образовањем које треба да траје доживотно, односно до “корисне” границе живота.
Перманентно стицање знања радника и пољопривредних произвођача одвија се на разне начине. Ми то стицањем знања делимо у две групе: организовано стручно усавршавање и самообразовање. Постоје многобројни извори за перманентно образовање један од њих је и библиотека, односно књижни фонд који она поседује. Сеоска библиотека је најприступачнији извор перманентног образовања раника и пољопривредних произвођача, који не изискује велике трошкове, нити одузима много времена.
Библиотека у Дероњама основана је још 1909. године. Вероватно да кје било више разлога што је још у том времену у једном економски доста сиромашном селу основана библиотека. Између осталог, најважнији разлог би се могао тражити и у све јачој националној свести српског живља у селу који је живео са немачким становништвом. Несумњиво да је просторија библиотеке била и место окупљања, чак и место за забаву, али се понешто вероватно и читало. Детаљнијих података о раду библиотеке из тог времена нема. Тешко је говорити о томе како је библиотека изгледала, колики је број књига био, као и какв је утицај библиотека имала на средуну у којој је основана. Сигурно је да се не може говорити о неком већем утицају на образовање радника и земљорадника, јер према казивању старих Дероњчана никада није било у библиотеци стручне литературе. Било је књига српских писаца, наших класика, који су и ондашњој сеоској публици били блиски и драги. Библиотека је основана и кроз дуги низ година значила је много у животу села. Све до 1964. године библиотека је пуних педесет пет година радила самостално. Можда је, с обзиром на специфичност оснивања и постојања, требало библиотеку у Дероњама оставити да ради самостално, јер су је људи осећали као нештво своје и неодвојиво од њих. Међутим, 1964. године библиотека “Ђура Јакшић” припојена је Народном универзитету у Оџацима. Од тог времена библиотека је радила сваког дана са половином радног времена. На тај начин настављен је непрекидан рад библииотеке.
Према књизи инвентара која је наслеђена 1964. године видљиво је да је библиотека имала свега око 500 књига. Ко су све били читаоци, колико је књига било прочитано и како је и када радила библиотека пре 1964. године не може се више поуздано знати.
Од момента када је библиотека ушла у састав Народног универзитета, почела је интензивнија набавка књига, а чињени су покушаји да библиотека ради пуним радним временом. Иако је прошао приличан временски период, ипас се може рећи да се отишло напред: библиотека сада располаже са 3.600 књига, а отворена је сваког дана 7 сати.
Графички приказ повећања књижног фонда
Библиотека данас има мало чланова. Углавном су то ученици : средњошколци и основци. Земљорадника и радника има врло мало. Пре би се могло рећи да старији узраст чита искључиво новине, а да се врло мало интересује за књиге.
Година | Деца до 14 год. | Деца од 14 год. | Пољопривредници | Радници | Остали | Свега | |||||
М | Ж | М | Ж | М | Ж | М | Ж | М | Ж | ||
1970. | 25 | 24 | 32 | 46 | 10 | 7 | 2 | 146 | |||
1971. | 27 | 25 | 31 | 37 | 12 | 5 | 1 | 1 | 3 | 142 | |
1972. | 23 | 27 | 32 | 43 | 9 | 4 | 2 | 1 | 141 | ||
1973. | 24 | 29 | 35 | 39 | 13 | 5 | 2 | 2 | 149 | ||
1974. | 47 | 45 | 39 | 50 | 11 | 4 | 2 | 3 | 201 | ||
1975. | 43 | 40 | 37 | 51 | 13 | 3 | 4 | 3 | 2 | 198 | |
1976. | 39 | 35 | 39 | 49 | 10 | 4 | 3 | 1 | 2 | 182 | |
1977. | 37 | 42 | 40 | 45 | 12 | 5 | 4 | 3 | 3 | 191 | |
1978. | 32 | 37 | 35 | 42 | 11 | 5 | 3 | 3 | 2 | 170 | |
1979. | 23 | 27 | 22 | 28 | 8 | 3 | 3 | 1 | 2 | 117 |
Стручне литературе у библиотеци има врло мало. Требало би посветити више пажње вођењу политике набавке књиге. С тога, у овој ситуацији може се говорити какву би улогу библиотека имала кад би била оспособљена да помаже људима који се перманентно образују и на који би начин све требало деловати да би се и оваква улога библиотеке остварила.
Књижевност | ||||||||||||
0 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | домаћа | страна | дечја | 9 | Укупно |
15 | 68 | 2 | 200 | 0 | 2 | 16 | 3 | 1.138 | 1.169 | 492 | 141 | 3.246 |
С обзиром на потребе које ће се свакодневно увећавати, мора се на време мислити на постепено усмеравање средстава на куповину књига и набавку стручне литературе из оних области на које су радници најчешће упућени у свом перманентном образовању.
Пре свега требало би се повезати са Земљорадничком задругом и видети каква ће бити основна кретања њеног будућег развоја. Посебну пажњу треба обратити на уже стручне специјалностикоје ће се јавити у скорој или нешто даљој будућности. Битно је и то да ли ће Задруга у свом даљем економском опредељењу инсистирати на ратарској, сточарској или производњи повртарских култура. У складу са програмом који прати развијање кадровске структуре задруге. Потребно је библиотеку обогаћивати најновијим књижним фондом стручног карактера и стручним часописима. Но то и неће бити сав посао библиотекара, јер је то само почетак. Библиотекар ће се морати повезати и са пољопривредним факултетом у Новом Саду и библиотеком тог факултета и добити најважније информације о томе шта је и шта ће бити актуелно за образовање људи који се најнепосредније баве пољопривредном производњом. С друге стране реч је о разноврсним пратећим занимањима која се нужно укључују у ратарску и сточарску производњу: трактористи, механичари, лаборанти и тако даље. Вероватно да би се и нека средства задруге могла ангажовати за набавку књига и публикација.
На исти или сличан начин морале би се истражити и потребе индивидуалних пољопривредних произвођача. Њихови захтеви могу бити чак и шири и свестранији. Поред ратарства, многи од њих баве се сточарством, воћарством а има и пчелара. Сви се они врло светрано интересују за новости из пољопривредне производње и желе да новине примене на својим имањима. Разуме се, литература за индивидуалне пољопривредне произвођаче мораће да буде и приступачнија њиховим интелектуалним способностима. Мораће се и путем анкете, или разговором са земљорадницима, на прикладан начин и на погодним местима сазнати и истраживати шта је овим људима потребно и на тај начин осетити њихова будућа производна усмерења. Овакву разноврсност литературе и стручну усмереност може да изналази и да прати једино библиотекар ентизијаста, који ће самопрекорно и са љубављу обављати посао.
Међутим, набављена књига и публикација није довољна сама по себи: она мора бити употребљена. Да би књига ушла у процес читања, мора се на неки начин читаоцу и приближити, често и у буквалном смислу библиотекар се ставља читаоцу у руке. Овај део посла биће мукотрпнији од набавке књига и у њему библиотекар мора да покаже много сналажљивости..
Пре свега мора се настојати свим силама да излед библиотеке у потпуности одговара културној установи. У селу су многа друга јавна места претворена у модерне просторе врло привлачне за све узрасте. Библиотека је нажалост, у старој, запуштеној згради, без икакве привлачности. Није реч о томе да библиотека треба да буде посебно интересантна, али својим изгледом мора да буде привлачна, да не изазива утисак хладноће и одбојности.
Кад се створе основни материјални услови, онда се могу предузети сигурнији кораци на пропаганди књиге. Начини су разноврсни и у наше време многобројни. Иако је реч о селу, ипак би се могло на више начина пропагирати потребна књига за перманентно образовање. Пре свега требало би испрограмирати рад библиотекара. Он би морао да проучи шта и како и којим средствима да пропагира. Програмирање ће се извршити у складу са захтевима радника из Земљорадничке задруге, са могућностима библиотеке и са будућим развојем места. Другим речима, морају се ускладити интереси места, људи и могућности привреде са људским жељама, па на тој основи увећати библиотечки фонд.
Постоји још једна врло привлачна могућност да се обезбеди птребна литература за оне који се перменентно образују. То је позајмљивање књига из других библиотека. Ово су још увек неискоришћене могућности, златна резерва библиотекарства. Повезивање библиотекара са другим библиотекама из Војводине, па и шире, сигурно би уродило плодом. Не би требало да се деси да се не прибави било која потребна књига или публикација. Читалац, односно радник или земљорадник не би уопште морао да се малтретира. Сав посао, као и обично када је у питању књига обавио би библиотекар. У колико не постоји начин да се књига или публикација прибаве, још увек није све изгубљено: могу се преписати, фотокопирати битни поједини делови и самим тим би се проблем решио.
Набавка књига и публикација за перменентно образовање радника и земљорадника, обавља ће се у тесној вези и са школским установама. Пре свега са средњошколским центрима, који ће бити организатори наставе и који, реализујући планове и програме, најбоље знају која је литература потребна за техничаре било којих струка, односно за оне струке за које се кандидати перманентно образују. Сарадња са средњим школама, вишим школама и факултетима на овом плану није никаква утопија, мада се мора рећи да је овакве сарадње било мало, или чак је уопште није било. Сарадња и са основном школом дала би добре резултате и за оне људе који нуз рад завршавају и основну школу.
У случају појаве неких проблема било које врсте, поготово ако се повае тешкоће у набавци књига увек се библиотекар може обратити за помоћ друштвено-политичким организацијама метста која ће сигурно притећи у помоћ и омогућити да се проблем реши. Организација Савеза Комуниста у селу и у радним организацијама и заједницама, ССРН, Савез социјалистичке омладине-неће никада одбити било који захтев библииотекара, уколико је целисходан, правовремен и учињен за добро радног човека.
Радни људи и грађани у месној заједници одлучују о остваривању својих заједничких интереса и о солидарном задовољавању заједничких потреба у области као што су: уређење насеља, становања, комуналне делатности, социјалне и дечије заштите, образовање, култура, физичка култура и друге области друштвеног живота и рада. Радни људи и грађани, дакле непосредно одлучују да ли им је потребна организована библиотечка делатност на њиховој територији. Ако одлуче да јесте, то не значи да они треба и да је организују, односно, финансирају, јер они су преко СИЗ-а, већ издвојили средсрва за друштвене делатности, па и за отварање библиотеке у њиховој заједници и она се само морају усмерити.
Кад се све ово има у виду, у питању су очигледно, три основна фактора заинтересовања за рад библиотеке у свим месним заједницама: народна библиотека општине, која је по закону и стандардима стручно и друштвено одговорна да књигу учини доступном сваком радном човеку и грађанину на целој теротирији општине : самоуправна интересна заједница културе општине, која утврђује општи интерес за организовање библиотечке делатности на територији општине и обезбеђује средства за реализовање тог задатка: радни људи и грађани организовани у месним заједницама који су заинтересовани за библиотечку делатност на територији своје месне заједнице обезбеђују услове за рад библиотеке.
Ова три одговорна фактора међусобно се самоуправно споразумевају о организовању библиотечке делатности у месној заједници и свако преузима свој део одговорности: месна заједница ствара предуслове, самоуправна интересна заједница културе материјалне услове, а народна библиотека стручно и организационо акцију спроводи у дело.
Месна заједница у селу такође ће се укључити у решавању целокупне проблематике која је везана за књигу. У овом конкретном случају Месна заједница Дероња, након сагледавања свих потреба библиотеке без којих она не може успешно да делује, могла би бити покретач иницијативе да се успешно реши смештај библиотеке. Тешко је и претпоставити да би неко други могао ово да реши мимо Месне заједнице. Требали настојати да се, уз помоћ Месне заједнице, смештај библиотеке реши у исто време када се будду градила зграда основне школе. У једном делу будуће зграде основне школе у Дероњама, требало би пројектовати и просторије за библиотеку. На тај начин књижни фонд ће се и физички приближити највећем броју читалаца, а решиће се и проблем грејања, чишћења и тако даље.
Месна заједница би могла да утиче на радне организације, па и на појединце, да финансијски помажу библиотеку. А и Месна заједница би могла да одвоји извесна средства за куповину књига. Најбитније је да људи у Месној заједници схвате да је библиотека и његова брига.
Да би радници и индивидуални пољопривредни произвођачи могли знати да је библиотека прибавила оно што им је потребно, библиотекар ће искористити све могућности да их обавести о књигама и публикацијама које су набављене. У том смислу може се искористити списак књига упућен појединцима или групама заинтересованих за перманентно образовање. Поред осталог, могла би се искористити локална штампа, радио-станица која би једном недељно могла да има емисију из области библиотекарског рада и тако даље. Непосредним контактом би се такође могло много учинити да се пропаганда књиге успешно спроведе. То је чак и врло битан однос, јер приступачност библиотекара, његова предусретљивост, прилагодљивост узрастима и образовањима читалаца, гарантује да ће и они који се перманентно образују бити радо у сталним контактима са таквом личношћу.
Но, поред деловања путем књижног фонда, библиотека има могућности да делује и другим средствима на перманентно образовање радника и индивидуалних пољопривредних произвођача. Библиотека би могла да се појави као организатор стручних екскурзија, чији би основни циљ био перманентно образовање. Поред организоване посете пољопривредних сајмова, исто тако врло успешно би се могле организовати и посете сајму књига. На оваквој манифестацији радници и индивидуални пољопривредни произвођачи могли би да се упознају са најновијим издањима из области које их посебно интересују. Организован обилазак штандова, избор и куповина одређених књига на лицу места, могу читаоце да претворе у креаторе политике набавке књига за библиотеку.
Разуме се, библиотека у својим просторијама може да организује предавања, изложбе, дискусије и разговоре поводом разних активности и интересовања читалаца. То би били непосредни облици утицаја библиотеке на перманентно образовање. На оваквим скуповима присутни могу живом речју да се уклопе у дискусију и да на тај начин провере своја знања, вежбају и испробавају своју сигурност.
Међутим, када је реч о перманентном образовању, не може се мислити само на образовање оних који теже да заврше неку школу и стекну одређену квалификацију. Највећем броју људи није стало до дипломе, већ до личног усавршавања, како би могли да повећају свој радни учинак и да постигну што боље резултате на пословима и задацима које обављају и самим тим да повећају свој лични доходак. Ова категорија радника и индивидуалних пољопривредних произвођача је најмногобројнија и најинтересантнија. Њој ће морати да се посвети велика пажња, јер они ће бити најупорнији и најдоследнији жељи да нешто више сазнају из области у којима раде.
Из свега изложеног видљиво је да ће библиотека у Дероњама имати велики утицај и врло значајну улогу у перманентном образовању својих чланова. Могло би се чак рећи да без добро организоване библиотеке, без вредног и преданог библиотекара, тешко се може остварити перманентно образовање у сеоским условима. Оно што се некад сматрало образовањем, не може се више прихватити у нашем динамичном времену. Разноврсност нових сазнања и података изискује много времена да би се прикупили у физичком смислу. Библиотека се у овом случају појављује као осмишљени сервис, који не само да пружа услуге, већ врши и директан утицај на онога који се образује. У томе ће бити и суштина улоге библиотеке у Дероњама у перманентном образовању радника и индивидуалних произвођача.
Литература
- Зборник – 4, Проблем савременог образовања
- Закон о библиотечкој делатности и библиотекама, ”Службени лист САПВ”, бр. 10, година XXX, од 15. маја 1974. године, Нови Сад
- Социјалистички савез радног народа Војводине – Покрајинска конференција – Секција за културу – Информације о стању у библиотечкој делатности и правцима друштвене акције на унапређењу библиотекарства у САП Војводини, Нови Сад, октобар 1979. године
- Књига инвентара библиотеке
- Свеска уписа чланова библиотеке
- Статистички извештаји
7. Десети конгрес СКЈ – Реферат Председник