У холу Народне библиотеке “Бранко Радичевић” у Оџацима постављена је изложба о Хани Арент, немачкој теоретичарки и филозофу јеврејског порекла, која је један од најсјајнијих мислилаца 20. века.

Ауторка изложбе је библиотекарка Љиљана Стојковић

Хана Арент потиче из старе јеврејске породице из Кенигсберга, данашњег Калињинграда на крајњем западу Русије и значајна је по томе што је о много ствари говорила на веома оригиналан и смео начин, каже ауторка изложбе, библиотекарка Љиљана Стојковић и истиче да се Арентова посебно бавила феноменом “баналности зла”.

– Кованица “баналност зла” означава општеприхваћено друштвено понашање одређене групације које не може да буде санкционисано иако је криминално, зато што држава стоји иза њега својом хијерархијом и својим законима. То је био случај у Немачкој за време владавине Хитлера, када су људи чинили зло, али су то доживљавали као неку своју дужност – наводи Стојковић.

Као новинарка “Њујоркера”, Хана Арент је у Јерусалиму пратила суђење високом нацистичком официру Адолфу Ајхману, оптуженом за организоване депортације и истребљење европских Јевреја. Арентова је, као и већина посматрача, очекивала да ће у судници видети људско чудовиште, међутим видела је нормалног човека, културног и љубазног.

Његов однос према злочину Хана Арент је окарактерисала као савест која се руководила принципом дужности, а не принципом моралности. Ајхман је у ствари био један бирократа који је размишљао само о својој каријери, а није се освртао на то да она почива на смрти милиона људи – додаје ауторка изложбе.

Арентова је овакву анализу односа Адолфа Ајхмана према злочину који је починио објавила у књизи “Ајхман у Јерусалиму”, која је изазвала доста контроверзи и донела је ауторки пуно негативних коментара.

Поред нацизма Хана Арент се бавила и анализом стаљинизма, другог великог тоталитарног система из прве половине 20. века. На изложби у Оџацима посетиоци се могу упознати са њеном биографијом и цитатима, међу којима библиотекарка Љиљана Стојковић посебно истиче следећи:

“Тоталитаризам не тежи деспотској доминацији над људима већ успостављању таквог система у коме су људи потпуно непотребн

ИЗЛОЖБА О ХАНИ АРЕНТ